| |
TEKST IZ KATALOGA
Dobitnici dve druge nagrade su autori Vladimir Tović iz Sremske Mitrovice i Zoran Ivanović iz Beograda .
Vladimir Tović predstavlja Gospodar Jevrema u veristički interpretiranoj nošnji onog vremena, sa čvrstim osloncem na obe noge, u snažnom iskoraku. Posebno u izradi figure primetna je faktura i skoro minuciozan rad na teksturi odeće, čime je postignuta iluzija mekoće materijala. Glava poseduje veći plasticitet. Predstava Jevrema koji zamišljenim pogledom, nešto spuštenim, sugestivno priziva u sećanje ono vreme, prisustvo Turaka na ovim prostorima, ali u stavu autoriteta jednog Obrenovića repezentuje i tipičan model snažnog vođe poniklog iz naroda.
Zoran Ivanović u domenu materijalizacije i likovnosti reprezentuje izraženu gestualnost i slobodniji pristup, što je imalo za rezultat kompaktnu i robusnu masu jake fakture koja deluje na posmatrača svojom ekspresivnošću i bogatstvom strukture. Dominiraju udubljeni i ispupčeni segmenti u definisanju forme, pošto je masa tokom postupka izrade nabacivana slobodno, bez većih naknadnih intervencija. Rad je patiniran u braon i zelenom tonu, pa kolorit i igra svetlosti i senki na gruboj fakturi dodatno doprinose vizuelnom utisku. Autor pokušava da predstavi Jevrema istovemeno gospodstveno i autoritativno, kao čoveka koji zrači samopouzdanjem i pleni svojom sugestivnom i korpulentnom pojavom. Jevrem je predstavljen u gradjanskom odelu.
Dobitnik treće nagrade je Veljko Miletić iz Beograda. Prikazuje Jevrema kao mladog čoveka koji je, kao što je poznato, u dvadesetešestoj godini života postao obor-knez šabačke nahije. Ovakva predstava sadrži izvesnu dozu romantizma, po tipu frizure koja je ležernije radjena, po istaknutim crtama lica, posebno jagodicama, ali i izrazu jakog karaktera nasuprot mladalačke zanesenosti. Studija glave priložena je u beloj boji gipsa, dok je skica figure patinirana zelenom bojom. Figura poseduje vrlo minuciozan rad na detaljima odeće, gde se verno prikazana nošnja onog vremena ističe u prvi plan, ali istvremeno i cela figura prezentuje kao skladna i ljupka forma.
Filip Kovačević
O Jevremu Obrenoviću
Jevrem Obrenović, u Šapcu popularno nazivan Gospodar Jevrem, rodjen je kraj Užica 1790. a umro 1856. godine. U Šabac je došao 1816. sa 26 godina kao obor-knez i šabačkom nahijom upravljao 15 godina i bio prvi gradonačelnik Šapca. U Šapcu se oženio i ovom gradu za svoje vladavine dao evropski pečat, a njegov boravak je nazvan «Jevremovim zlatnim dobom». Paralelno je upravljao i valjevskom nahijom, a o njegovom početku upravljanja beogradskom nahijom, 1831. godine, Vida Ognjenović, dramska spisateljica nedavno je napisala da je «iz Šapca u Beograd poneo Evropu». Svojim vizionarskim delovanjem stekao je status besmrtnika, postavivši u Šapcu temelje potonjeg „Malog Pariza“.
U Šabačkoj nahiji, Jevrem je imao brojna i teška zaduženja: prikupljanje poreza, komunalno i urbanističko uređenje, osnivanje i ustrojstvo Magistrata, organizaciju zdravstva i sprečavanje zaraza i epidemija, suzbijanje hajdučije, ušoravanje sela, gušenje buna, učešće u diplomatskim aktivnostima itd.
Zahvaljujući Jevremovim naprednim shvatanjima, Šabac je, među prvim gradovima u Srbiji imao: školu, učitelje, lekare, apotekare, „hudožestvenike“ itd. Šabačku varoš Jevrem je takođe po „evropejski“ uredio: glavne ulice su se sekle pod pravim uglom, a ostale „prema njima... izvedene lenjirom“. Za vreme Jevremove vlade, u Šapcu su počele da rade brojne značajne ustanove: Šabački magistrat, Škola kod Crkve (koju je Jevrem podigao sopstvenim sredstvima), građanska bolnica sa dve prostorije (veća za bolesnike, manja za lekare), dobro opremljena apoteka, kasarna (zgrada sa četiri prostorije) sa 60 vojnika itd.
Godine 1824. završena je gradnja Jevremovog konaka u Šapcu, skladne spratne građevine, koja je bila među najlepšim u Srbiji. U njemu se živelo po „evropejskim“ nazorima i manirima. Zdanje je bilo stecište školovanih i učenih ljudi, intelektualne i umetničke elite ondašnje Srbije kojima je Jevrem bio mecena i potpora. Jevrem i njegov Konak su po mnogo čemu značajni: po prvom klaviru u Srbiji, prvom gvozdenom krevetu, savremenom nameštaju i priboru za jelo, a imao je i prva pendžerska stakla u Srbiji. Bila je u okviru Konaka i znamenita Jevremova biblioteka (sa delima Lafontena, Kupera, Skota, Šilera, i drugih) jedna od bogatijih u Srbiji, pa nije čudno da je i prvo Čitalište u Srbiji bilo u Šapcu. A u dvorištu Konaka, kao simbol statusa i moći, stajao je nacifrani fijaker (opet prvi u Srbiji), kupljen u tadašnjoj austrijskoj Vojvodini.
Iako je unapredjen u čin general-majora, Jevrem Obrenović nije bio vojnička priroda, pa i fotografija iz tog vremena, gde je on u paradnoj uniformi, ali sa kapom u ruci, to i potvrdjuje.
www.sirmium.org > konkursi > jevrem obrenovic
|
|
Konkurs za izradu umetničkog, likovnog, figurativnog, idejnog i arhtektonsko-urbanistčkog rešenja spomenika Jevremu Obrenoviću na lokaciji Cvetni trg u Šapcu, raspisao je Grad Šabac 1. avgusta 2008. godine. Organizaciono logistički deo posla obavio je JUP Plan, zajedno sa izvestiocem konkursa. Od 42 autora koji su preuzeli konkursnu podlogu, do dana zatvaranja konkursa 9. januara 2009. godine, odazvalo se 28 (autorskih timova). Poslednji pristigli rad predat je tri dana po isteku roka, pa ga u skladu sa propozicijama konkursa žiri nije uzeo u razmatranje. Takodje, još dva rada nisu ušla u selekciju, jer nisu ispunili potrebne kriterijume. Konkurs je po vrsti bio opšti i javni, a po načinu predaje radova anonimni. 
